Demobilisani borac poslao potresno pismo Izetbegoviću i Radončiću: Ja nemam, ja ne mogu više…

Portalu BHDijaspora.net javio se jedan od demobilisanih boraca koji su u subotu rastjerani suzavcem sa Šićke Petlje u Tuzli. On je za sve što se dešava okrivio dva čovjeka. Njegovo pismo prenosimo.

Ja ne mogu, ja više nemam snage, uzeli ste mi sve. Mladost, zdravlje, osmijeh. I to bih vam halalio. Ali nikad vam neću haliliti što ste mi uzeli dostojanstvo. Ono nema cijenu. I ne samo da ste ga uzeli. Popišali ste se na njega. Popišali s osmijehom.

Rat me dočekao s nepunih 19. Nisam ni mogao ni želio birati. Nije se postavljalo mnogo pitanja. Možeš li držati pušku? Mogu! Možeš i na liniju. Vožnja po nekakvim vukojebinama, skakanje po mraku, pucnjevi u nepoznato.

Gađaš četnika, a on ti psuje negdje iza drveta. Zviždi sa svih strana. Strah. Poslije se čovjek navikne pa i zaboravi da svake sekunde može biti ubijen. Svejedno ti je. Ili gore ili ovdje. Svejedno i nevažno.

Svi ste isti

Pa te onda ponese ona želja za životom. Sjetiš se da te čekaju kući. Naumpadne ti ONA, oženio bi se i imao djecu. Bori se da opstaneš! Da ostaneš iznad zemlje. Sve se nadaš da će kad pukne posljednji metak, da će biti bolje.

Ali tada smo barem znali ko na nas pucate. Danas pucate vi koji nas lažete da to ne radite. I samo vas dvojicu krivim, tebe Bakire i tebe Fahro. Ni ovi ostali nisu bolji, isti ste svi, ali na vas se ljutim jer znam da možete. Da ste energiju trošili na prave probleme umjesto na lične sujete, ova država bi danas bila bolja za sve nas.

I ovakvi poput mene koji sam vaše guzice čuvao 1993. na Igmanu, danas ne bi bili socijalni slučajevi. Neka vam je na sramotu. Postoji jedan sudija koji će nam svima suditi. Hoćete li dignute glave pred njega? Ja hoću.